О књизи: година / - Сетио сам се старог, а није прошао век, да, добро, прошетај док си млад. „Играмо као трубадури – У нама коегзистирају две природе – блуд и светост, мир и Бог“, покуша да намигне глава, али капак, неспретан од старости, затвори половину ока, као да је мртав. - Зар не заборавиш да грешиш? - Насмеја се глава, трзну капак, једном, двапут, и подиже се. - Како је, бити слободан? Смешно?